Религија у Грчкој је изузетно важан део културе и наслеђа. Огроман значај који је имала у грчком идентитету чини религију потпуно испреплетеном у свакодневном животу на начине који нису нужно повезани са вером колико у фолклору.

Иако секуларизам и право на слободно практиковање било које религија је право које се сматра основним и заштићено у грчком уставу, Грчка није секуларна држава. Званична религија у Грчкој је грчко православље, које је део православног хришћанства.

Грчки идентитет и грчко (источно) православље

грчко православље је изузетно кључна за грчки идентитет, јер је била део трифекта квалитета који су се користили да се дефинише ко је Грк уочи грчког рата за независност: јер је Грчка била под окупацијом Отоманског царства чија је религија била ислам, јер је била православна Хришћани и практиковање одређених протокола развијених у Грчкој православној цркви били су главни елемент грчког језика заједно са говором грчког језика и одгајаним у грчкој култури и традицији.

Другим речима, идентификовање као Грк Православни су потврдили грчки идентитет за разлику од једноставног поданика Османског царства или Турчина. Религија је за Грке постала много више од приватне вере, јер их је одвајала и разликовала од њихдоживљавали су као окупаторе.

Ова историјска чињеница је оно што је испреплело грчко наслеђе са грчком религијом, коју практикује огромних 95 – 98% становништва. Често, чак и када се Грк идентификује као атеиста, он ће поштовати обичаје и протоколе грчке православне традиције јер је то део фолклора и наслеђа, а самим тим и део њиховог идентитета иако није део њихових духовних веровања.

Постоје цркве свуда

Знајући колико је религија важна у Грчкој, не чуди што цркве постоје буквално свуда. Чак и у најудаљенијем делу Грчке, на усамљеним планинским врховима или несигурним литицама, ако постоји нека грађевина, велике су шансе да ће то бити црква.

Ова распрострањеност богомоља међу Грцима није модерна ствар. Чак иу древним временима, стари Грци су такође имали тенденцију да укључе религију као део свог идентитета као Грци у односу на не-Грке. Они су, дакле, расули древне храмове, велике и мале, по целој Грчкој и свуда где су лутали или оснивали колоније.

Често, како су векови одмицали и Грци су прелазили на хришћанство, ови су и сами храмови су такође претварани у цркве или коришћени за њихову изградњу. Чак иу култном Акропољу у Атини, Партенон је претворен у цркву у част Девице Марије, тзв.„Панагија Атиниотиса“ (Богородица Атинска).

Та црква је задржала и сачувала Партенон нетакнут све док га на крају није разнела венецијанска топовска паљба 1687. Оно што је преостало, што је коришћено за изградњу џамије током отоманске окупације, срушено је 1842. ред новоосноване грчке државе.

Ако се возите путевима Грчке, такође можете видети мале црквене моделе као слике поред пута. Оне се постављају тамо где су се догодиле смртоносне саобраћајне несреће у знак сећања на погинуле и сматрају се легитимним светињама у којима се може одржати помен литургија.

Погледајте: Најлепши манастири које треба посетити у Грчкој .

Религија и култура

Давање имена : Традиционално, давање имена се врши током грчког православног крштења, које се обавља када је дете млађе од годину дана. Строга традиција тражи да дете добије име неког од деде и баке и свакако име званичног свеца.

Разлог да се деци дају имена светаца Грчке православне цркве је посредна жеља: жеља да тај светац буде дететов заштитник али и жеља да светац буде детету пример у животу ( односно да дете израсте у врлинско и љубазно). Зато су у Грчкој имендани, где се славе на дан помена светитеља, подједнако важни или чак важнијинего рођендани!

Грци својој деци дају и старогрчка имена, често у пару са хришћанским именом. Због тога је прилично често да Грци имају два имена.

Ускрс наспрам Божића : За Грке је Ускрс највећи верски празник, а не Божић. То је зато што је за Грчку православну цркву највећа жртва и чудо Исусово распеће и васкрсење. Цела недеља је уложена у реконструкцију и свечану заједничку молитву, након чега следи интензивна забава и гозба два, чак и три дана у зависности од региона!

Погледајте мој пост: Грчке ускршње традиције.

Док се Божић сматра релативно приватним празником, Ускрс је породични празник и празник заједнице умотан у једно. Обичаји око Ускрса су безбројни и разликују се по регионима, па ако сте љубитељ фолклора размислите о посети Грчкој за време Ускрса!

Панигирија : Свака црква је посвећена неком свецу или одређеном великом догађају у оквиру грчке православне догме. Када дође помен тог свеца или догађаја, црква слави. Ове прославе су велики културни и фолклорни догађаји, са музиком, певањем, игром, бесплатном храном и пићем и општом журком која траје до дубоко у ноћ.

Оне се зову „панигирија“ (што значи свечаност или забава угрчки). У неким црквама постоји чак и велика бувља пијаца на отвореном која се појављује само за дан уз весеље. Увек проверите да ли се дешава 'панигири' у региону који посећујете!

Сатира о религији : Није неуобичајено да Грци збијају шале или сатиру о својим сопствену религију, како по питањима вере, тако и о институцији цркве. Иако се поштовање у црквама сматра важним, многи Грци верују да се права верска пракса може одвијати потпуно приватно у сопственом дому без потребе за свештеником посредником.

Много пута ће званичне опомене које издаје црква добити критике на истом нивоу као и политичари.

Друге религије у Грчкој

Друге две религије које се значајно поштују у Грчкој су ислам и јудаизам. Грке муслимане ћете наћи углавном у Западној Тракији, док јеврејске заједнице постоје свуда.

Нажалост, након Другог светског рата, јеврејска заједница је у Грчкој десеткована, посебно у областима попут Солуна: од 10 милиона људи пре Другог светског рата данас је остало само 6 хиљада. Као грчки православни Грци, јеврејско-грчка заједница је историјски била прилично значајна, са својим сопственим јединственим грчким идентитетом, наиме Јевреји Ромаиоти.

Док је Грчка православна црква уложила значајне напоре да заштити Јеврејестановништва од нациста, и био је у потпуности успешан у удаљеним областима попут острва, у градовима је то било готово немогуће упркос напорима попут издавања лажних личних карата и скривања Јевреја у разним домовима.

Такође има око 14% Грка који се идентификују као атеисти.